Рендген дијагностика - Мамографија

Шта је мамографија, колико је корисна, колико је штетна, колика је њена поузданост?

Мамографија је неинвазивна дијагностичка метода којом се добија слика помоћу рендгенских (X) зрака на апарату који се зове мамограф.

Мамографија је најадекватнија дијагностичка метода за откривање малигних тумора дојки минималних димензија, чак и оних који се не пипају. Уколико се тумор открије у овој фази болести, када је димензија мањих од 1цм, када се не може напипати, док није прешао у агресивну форму и дао метастазе, прогноза је добра и може се постићи потпуно излечење.

Радиолог тумачи слике и даје извештај у писменој форми уз обавезну БИ РАДС класификацију (сваки налаз се окарактерише словима и бројевима БИ РАДС 0-6 са текстом који га објашњава).

Промене које види мамографија:

1. Туморске сенке;

2. Зоне асиметрије и поремећаје структуре дојке што може да укаже на тумор који врши инвазију околног ткива;

3. Калцификације које могу да буду веће - макрокалцификати и мање – микрокалцификати. Након прегледа облика, величине и броја наслага калцијума који се виде на мамографу врши се груписање на бенигне, вероватно бенигне и сумњиве (суспективне) врсте.

Мамографија представља „златни стандард“ у откривању карцинома дојке.

Мамографији треба да се подвргне свака жена после 40-е године живота.

Доза зрачења коју пацијент прими при мамографском снимању је мала, односно једнака је количини космичког зрачења коју организам прими у току 7 недеља или количини зрачења која се апсорбује за време једног прекоокеанског лета, па је страх од зрачења неоправдан.

Апарати новије генерације, за сваку пацијенткињу аутоматски подешавају дозу зрачења на минимум. Добијени снимци на оваквим апаратима (користећи и специјалне мамографске пројекције као што су снимање под другим углом, са компресијом, са увечањем) су високе резолуције што омогућава откривање минималних промена у дојци.

Тачност мамографског налаза зависи од неколико фактора:

1. техничких карактеристика апарата

2. знања и искуства радиолога

3. старости и густине ткива дојки (дојке младих жена садрже виђе млечних жлезда и лигамената које могу да маскирају сенке рака, док се са годинама смањује количина млечних жлезда, а повећава масно ткиво што олакшава интерпретацију налаза).

У око 10 одсто случајева могуће је да се карцином дојке мамографски не прикаже. Као допунске дијагностичке методе користи се ултразвук дојки, а у неким случајевима и магнетна резонанца И биопсија ткива дојке.

Припрема и начин извођења мамографије:

- Пре извођења мамографије не треба наносити креме, лосионе и дезодорансе на кожу дојки. Ова средства могу да се виде на снимку и да имитирају патолошке промене што отежава тумачење и интерпретацију налаза.

- Пре почетка снимања рендген техничара обавестити о постојању имплантаната, тегобама ако их имате, трудноћи.

- Гардероба се скида до појаса, скида се накит, заузима стојећи став

- Рендген техничар дојку поставља између две плоче које се померају и врше притисак на дојку у трајању од 5 до 10 секунди што пацијенткиња осећа као мању бол или нелагодност. Већим притиском на дојку се смањује доза зрачења и добија квалитетнији снимак. Мамографски се свака дојка прегледа у две пројекције (ЦЦ и МЛО).

- Укупно снимање траје неколико минута и након обављеног снимања пацијенткиња је спремна за дневне активности.

Мамографија може да се ради у било ком периоду менструалног циклуса, али због осетљивости дојке у пременструалној фази препоручује се да се уради у периоду од 5-12.дана менструалног циклуса (рачунајући од првог дана менструалног крварења).